Mladeži i sunce

Broj mladeža je kod većine osoba promenljiv. Nejčešće ne obraćamo pažnju na njih, osim u slučajevima kada nam smetaju iz estetskih razloga ili se nalaze na mestima na kojima ih možemo zakačiti odećom ili povrediti.

Obični stečeni mladeži počinju da se pojavljuju na koži u prvoj godini života, uvećavaju se u broju i veličini tokom detinjstva i puberteta, da bi posle treće i četvrte decenije života postepeno nestali. UV zračenjie ima dominantnu ulogu u kancerogenezi nemelaninskih tumora. Interminentno, intezivno izlaganje suncu (naročito ako je još praćeno opekotinama) predstavljaju nezavistan činilac rizika, a time se u opštoj populaciji objašnjava porast melanoma poslednjih decenija.

Melanom je maligni tumor melanocita, ćelija površinskog sloja kože, epiderma, koji poslednjih dvadesetak godina beleži dramatičan porast u broju obolelih u gotovo svim delovima sveta. Osnovna klinička odlika melanoma, zbog koje ovaj tumor ima lošu reputacije je njegovo nepredvidivo ponašanje. Melanom može da se javi kao promena u okviru tada bezazlenog mladeža ili kao novi tumor koji podseća na mladež, bradavicu ili keratozu. Karakteristične su brze promene u vidu povećanja prečnika, promene boje, nepravilnih ivica, crvenila oko mladeža, svraba, ranica, krasta, krvavljenja… Treba napomenuti da genetska komponenta ima veoma veliki udeo u pojavljivanju ovog oboljenja, a faktori okoline direktno ili indirektno doprinose akumulacji genetskih izmena. 

Maligni melanom je zastupljen u kod žena i kod muškaraca, s tim što većina objavljenih studija upućuje na znatno veći stepen preživljavanja kod žena. Najbolju prognozu umaju tumori lokalizovani na ekstremitetima, a najlošiju na noktima, dlanovima i tabanima. Maligni melanom se mnogo ređe javlja kod osoba dobro pigmentovane kože i pretežno je bolest populacije sa svetlom kožom.

Dermatoskopija bez sumnje zauzima značajno mesto u ranom otkrivanju melanoma. Dermatoskopija je površinska mikroskopija, koja se vrši uređajem koji se zove dermatoskop, veoma je korisna tehnika pomoću koje je moguće postaviti dijagnozu pigmentne promene. Sumnjive pigmentne promene (mladeže i ostalo) treba u celini hirurški otkloniti i poslati ih na histopatološku analizu.

Uklanjanje pigmentnih sumnjivih promena laserskim tretmanom je kontraindikovano, jer u zoni rada lasera dolazi do zagrevanja ivica tkiva, te ako je reč o zloćudnoj promeni a to se ne zna dok ne stigne HP analiza, toplota će učiniti da dođe do rasejavanja malignih ćelija putem limfnih i krvnih sudova na udaljena mesta.

Prevashodno treba prepoznati sumnjivu promenu. U koliko to niste u mogućnosti obratite se dermatologu za pomoć. Takođe je neohodno među roditeljima I mlađim delom stanovništva ukazati na štetne posledice izlaganjem suncu (posebno u detinjstvu) kao I štetnost solarijuma.

PRAVILA SAMOPREGLEDA

ABCDE pravilo kod sumnjivih pigmentovanih promena :

 A – asimetrija promene (eng. Asymmetry).

 B – nepravilnost ivica (eng. Border) u vidu izdubljenih i neoštrih  granica.

 C – prisustvo više boja (eng. Color) crna, braon, siva, plava ili smeđa.

 D – prečnik (eng. Diameter) veći od 6 mm.

 E – uvećanje ili uzdignuće od površine (eng. Elevation ili  Enlargement).

Dr Jegda

Specijalistička dermatoveneraloška ordinacija
 
  Svetozara Markovića 52, Beograd
  +381 11 36 20 848
  +381 63 80 87 240
  drjegda@epiderm.rs

Blog

03 april 2017
14 februar 2017
14 februar 2017
© 2017 Dr Jegda. Sva prava zadržana. Implementacija: TEHNO.RS

Search