Ekcem

U današnje vreme veliki broj ljudi pati od ekcematozne upale kože koja može biti akutna i hronična, a isto tako usko vezana za određenu profesiju, kao i za psihološki status ličnosti, odnosno vezana za stres.

Kontaktna alergija ili kontaktni alergijski dermatitis - ekcem- izazvan je alergijskom reakcijom na odredjene supstance sa kojima osoba dolazi u kontakt. Na koži se pojavljuje crvenilo, otok, sitni mehurići, kraste (nakon pucanja mehurića) praćeni svrabom i perutanjem. Svesni smo činjenice da skoro sve supstance koje nas okružuju mogu u dodiru sa kožom izazvati alergijski dermatitis odnosno ekcem. Najčesći alergeni na koje se javlja preosetljivost su metali (nikl, hrom, kobalt), neki sastojci gume (lateks), biljke, lekovi, aditivi ,razna hemijska sredstva sa kojima koža dolazi u kontakt (deterdženti, sapuni) itd.

U akutnoj fazi ekcema na koži se pojavljuje crvenilo, otok, izrazit svrab, kao i sitni mehurići (i kraste). Kod hroničnog ekcema, a to znači da je kontakt sa određenim alergenom stalan, koža postaje tamno crvene boje, zadebljala je, peruta se, a veoma često i puca (dolazi do pojave ragada).

Najvažnije od svega je pronaći uzrok nastajanja ekcema. Stres može isprovocirati odnosno pogoršati već postojeće stanje kod ekcema. 

U našim ustanovama se rade Epikutani testovi koji podrazumevaju testiranje na standardne alergene, kao i na alergene sa kojima osoba dolazi u kontakt. Alergeni su u vidu flastera koji se lepe na leđa i drže se 48 sati. Nakon toga se skidaju i očitavaju. Treba naglasiti da je neophedno dodatno očitavanje posle 72h, odnosno 96h radi provere da li se radi o pravoj alergiji ili iritaciji hemijskom supstancom.

Nikl je jedan od najčešćih alergena koji izaziva ekcem. Ima ga u bižuteriji, narukvicama za sat, raznim kopčama, naočarima, novcu… Alergija na hrom i soli hroma odgovorna je za ekcem kod ljudi koji dolaze u kontakt sa cementom, kožom, nekim bojama i proizvodima protiv rđanja.

Česti su i biljni alergeni, kao na primer jagorčevina, lala, tropsko drveće, razno cveće... Treba napomenuti i poseban vid kontaktnog dermatitisa koji se razvija u kontaktu sa otrovnim bršljanom, ali i sa propolisom, bez obzira na njegovo lekovito svojstvo.

Boje za kosu, razni kozmetički proizvodi (parfemi, losioni, maske za lice…), zatim nedovoljno ispitana ”prirodna kozmetika” i razni drugi proizvodi koji “lepo mirisu” mogu izazvati kontaktni alergijski dermatitis (ekcem). Najbolje je zato koristiti preparate bez parfema i konzervanasa.

Neomicin-antibiotik koji se nalazi u raznim kremama i mastima za lokalnu primenu na koži može takođe izazvati kontaktnu alergiju. Kontaktni alergijski dermatitis se može pojaviti na svim delovoma tela, ali najčešće na licu, kapcima ili čak ušnim školjkama, kao i ekstremitetima, šakama i stopalima. 

Za razliku od kontaktnog ekcema, atopijski dermatitis ili atopijski ekcem je hronično oboljenje koje se najčešće manifestuje u detinjstvu odnosno u prvoj godini života (uglavnom posle trećeg meseca). Uslovljen je genetskim nasleđem uz interakciju određenih faktora sredine. Najčešće se povlači u periodu adolescencije. Oko trećine dece sa atopijskim dermatitisom pokazuje senzibilizaciju na proteine nekih namirnica (kravlje mleko, jaja, kikiriki), međutim hrana ne uzrokuje ovu bolest već je mogući faktor pogoršanja. Manifestuje se crvenilom i ljuskanjem kože, praćeno svrabom. Često je udružen sa respiratornim simptomima, kao što su alergijska bronhijalna astma i alergijska (polenska) kijavica. Osobama sa atopijskim dermatitisom prija nadmorska visina preko 1000m, kao i umereno sunčanje na moru (mikroklima ), ali bez izlaganja velikim vrućinama.

Lečenje se sastoji u primeni glicerinskih kupki, hidriranju i omekšavanju kože neutralnim emolijentnim kremama. U koliko je neophodno savetuje se lokalna kortikosteroidna terapija i lokalni imunomodulatori (sem kod teških oblika ove bolesti).

Suva koža je odlika osoba sa ekcemom. Ekcemi se ne prenose dodirom, znači nisu zarazni. Ekcemi mogu biti i profesionalna oboljenja kod frizera, kod ljudi koji rade u cvećarama, kovačnicama novca itd. Statistički, češće se javljaju kod žena nego kod muškaraca.

Osobe kod kojih se pojavio ekcem trebalo bi da se jave kod dermatologa na pregled radi dobijanja adekvatne terapije, a ne sami da se leče. Znači najvažnije je naći uzrok ekcema, potom dati savet o materijama koje treba izbegavati.

U koliko je crvenilo izraženo u blagoj formi neophodno je kratkotrajno lečenje lokalnim kortikosteroidnim kremama ili mastima. U slučaju pojave svraba treba uključiti antihistaminike. Za snažne i izražene reakcije gde dolazi do pojave promena po celom telu primenjuje se sistemska terapija, a u slučaju sekundarne infekcije i antibiotici.

Dr Jegda

Specijalistička dermatoveneraloška ordinacija
 
  Svetozara Markovića 52, Beograd
  +381 11 36 20 848
  +381 63 80 87 240
  drjegda@epiderm.rs

Blog

03 april 2017
14 februar 2017
14 februar 2017
© 2017 Dr Jegda. Sva prava zadržana. Implementacija: TEHNO.RS

Search